Home / Ученички парламент / O парламенту и демократији

O парламенту и демократији

НЕКОЛИКО ПРАКТИЧНИХ САВЕТА

  • Ученички парламент функционише кроз редовне састанке и на основу унапред уговорених правила.
  • Сваки парламент има план и програм рада или правилник о раду.
  • Ради бољег функционисања парламент може да формира своје органе (подпредседник, благајник, председништво или разне оперативне / радне групе које ће се бавити разним темама).
  • У циљу боље евиденције састанаки и одлука парламента потребно је водити записник. У записник се уносе подаци о одржавању састанака, одлука које су донете, број присутних представника и евиденција одсутних. Записник води записничар.
  • Формирање различитих група у оквиру парламента не изискује и нужно именовање различитих функција (нпр. министра одбране, здравља или слично).
  • Сваки ученик је подједнако одговоран за избор својих представника.
  • Представници парламента су дужни да се понашају у духу демократских начела и да заступају интересе свих ученика.
  • Незадовољство радом ученичког парламента ученици могу исказати опозивом представника. Представници, такође имају могућност подношења оставке на своју функцију.
  • Квалитет рада ученичког парламента зависи од адекватне расподеле посла, флексибилности расподеле с обзиром на конкретни радни задатак, ефикасност доношења одлука и адекватног вођства.
  • Председник ученичког парламента допринеће ефикасности парламента уколико је усмерен и на циљ и на представнике парламента. Он делегира одговорност, подстиче партиципацију, сарадњу и креира атмосферу поверења, групне припадности и реагује у ситуацијама конфликта.
  • Ученички парламент чини подједнак број представника, без обзира на полну припадност.
  • Представници ученичког парламента су у обавези да благовремено обавештавају ученике о донетим одлукама, као и да разговарају са њима о свим питањима која би могла бити изнета пред парламент.
  • Представници ученичког парламента дужни су да активно слушају једни друге и да аргументовано износе своје ставове.
  • Током расправе представници парламента не смеју се међусобно вређати и исказивати нетрпељивост и мржњу

 

КОЈЕ СУ ВЕШТИНЕ И ЗНАЊА БИТНА ЗА ДОБРОГ ПАРЛАМЕНТАРЦА?

  • СПОСОБНОСТ ТИМСКОГ РАДА
  • ОСОБИНЕ И СПОСОБНОСТИ ДА СЕ БУДЕ ВОЂА
  • СПРЕМНОСТ НА АКТИВНУ ПАРТИЦИПАЦИЈУ
  • КОРИШЋЕЊЕ АРГУМЕНАТА И ДЕБАТОВАЊА
  • МОГУЋНОСТ ПРЕГОВАРАЊА
  • МОГУЋНОСТ ПОСРЕДОВАЊА
  • ПРИХВАТАЊА ТУЂИХ СТАВОВА, ПОШТОВАЊЕ РАЗЛИЧИТОСТИ
  • СПРЕМНОСТ ДА СЕ СЛУША

 

 

РЕЧ  –  ДВЕ О ДЕМОКРАТИЈИ

 

Ако желиш да будеш добар парламентарац потребно ти је, као прво, предзнање о појму који је уско везан с појмом парламента, а то је појам демократије.

Иако је појам демократије веома стар, она је првобитно постојала само као идеја. Идеја о равноправности и равноправним одлукама.

Идеја о демократији своје корене налази још у античком добу. У свом првобитномоблику појам демократије се развијао кроз дела истакнутих филозофа и политичара. Реч демократија води порекло од старогрчке речи “демос”, што значи народ и “кратиа”, власт. Спајањем ове две речи добијамо појам који представља владавину народа. Основни темељи демократије заснивају се на поштовању људских права и уважавања различитости.

Махатма Ганди је рекао: “Под појмом демократије ја подразумевам једнаке шансе, како за најслабијег тако и за најјачег.”

Претпостављамо да се сада ти питаш због чега је ово битно?

Током свог живота ми припадамо великом броју група. Чланови смо породице, школе, припадамо разним клубовима, секцијама. У свим овим групама често доносимо различите одлуке. Неке од тих одлука су нам веома битне, а неке мање, али неке нас чине мање, а неке више срећним. А основно је да оне олакшавају наш живот у заједници и да имамо потребу да учествујемо у доношењу одлука. Појам демократије огледа се у доношењу колективних одлука које утичу на групу као целину и које омогућавају да сви чланови групе имају једнака права у њиховом доношењу. Када говоримо о демократији, пре свега мислимо на могућност утицања приликом доношења одлука. У демократији моћ се огледа у моћи грађана да одлуче коме ће поверити вршење власти. То не значи да се они одричу могућности да учествују у одлучивању, већ да је поверавају својим представницима.