КАДА ТЕ ПОВЕЖЕ РЕЧ
Крај године је време када се осврћемо на утабане стазе иза себе, анализирамо кораке и сагледавамо добре кораке, да их што боље запамтимо и по њиховом ритму поново газимо. Тада добро дође мало магије, да сачува оно што је било добро, а отера све оно што бисмо желели да заборавимо.
У то име наставнице Александра Авемарија, Биљана Максимовић, Маја Чмелик и Милка Марјановић плеле су магичну мрежу речи уз музику, добром енергијом и емоцијом повезивале се са својим ученицима, трудећи се да оставе светао траг лепоте и снаге писане речи, поезије.
Одабравши песме за своје мале и велике пундравце, разговарали смо и читали о љубави, пријатељству, мукама пубертетског доба и бригама, те радостима свакодневних ситуација ђачких дана.
Читајте поезију! Она ће вам улепшати дан, дати реч као кључ и одговор за којим трагате. Схватићете да је и друге мучило све оно што мучи и вас и да је још неко мислио оно што мислите и ви. То је тако јер су људи увек и свугде исти, без обзира на боју коже, земљу, језик, религију….
Ухвати ритам, осети и задржи реч, понеси је у џепу и у срцу и по потреби као магију призови да те освежи, оснажи, утеши, охрабри…
И маштај! Маштајући стварај и стварање међу прстима уплетено носи! Нека ти увек при руци буде, да другоме и себи олакшаш дан!