ЉУБАВ У НАМА И ОКО НАС МЕЊА СВЕ – ДОБРЕ ВИБРАЦИЈЕ, четвртак, 11. мај 2017.
ВОЛИТЕ ЛИ ПОЗОРИШТЕ…. то није питање то је потреба срца и главе.Још је наш први српски комедиораф , Јован Стерија Поповић рекао да је театар најбоља школа, најлепша учионица у којој се учимо животу, одбацујемо предрасуде , постајемо бољи.
У Новосадском позоришту и ове године такмичили с се средњошколци, у оквиру традиционалног 23. Школског позорја Војводине. Ученици седмих разреда наше школе, свуда присутни, били су да подрже Театар добрих вибрација, инклузивно позориште ШОСО „ ДР Милан Петровић“, виде њихову такмичарску представу „Ко некад у осам“, рађену по тексту Тоде Николетића, дечијег писца, а обликовану великом љубављу и енергијом Мише Близанца, њиховог професора, ментора, редитеља. Десило се Чудо и Љубав на први поглед и и Промена у свима нама.. Застаните и прочитајте наше утиске…….
Милана Мијић,7-3
„Театар добрих вибрација извео је представу „Ко некад у осам“ у којој поред особа са инвалидитетом глуме и сви они који их срцем и душом подржавају, а подједнако осећају шта значи бити одбачен и имати предрасуде. Главни ликови Цвета и Цветко покушавају да пронађу праву љубав, кроз врло жив, сликовит, врцав начин дочаравајући и сав шунд и кич у свету око нас. Поред свег тог хаоса успевају да пронађу праву љубав. Сама прдстава је на мене оставила снажан утисак, као и глумци са својом неодољивом енергијом и упорношћу, представу су спремали две године. Покренули су ме на размишљање и питања о животу мојих вршњака којих до сада нисам била свесна. Аплауз и осмех нисам штедела!
Мина Петровић, 7-5
Уметност спаја све људе овог света без обзира на боју коже, географски и историјски простор или психофизичке могућности. Сценом Новосадског позоришта тог мајског дана зрачила је позитивна енергија и осмех пун љубави деце са посебним благословом. Публика озарена њиховим талентом, овацијама је поздравила њихов уметнички дар. Импресионирана сам атмосфером у којој се ни једног тренутка није осетила различитост већ јединство и енергија игре, духа, љубави. Ова деца су велики јунаци који се талентом боре против предрасуда! Гласам за њих, за нас да постанемо бољи. Послушај своје срце….
Ана Пињух,7-5
Деца са посебним потребама имају благослов и посебан дар, али шта значи бити посебан. То не значи бити одбачен и маргинализован. Тај дар треба развијати, посветити му се, разумети. Обуј туђе ципеле и прођи десет корака у њима. Будимо добри људи, помажимо другима. Sorry или извини тако често користимо, али да ли размемо и мислиом искрено. Не губите трку са самим собом , као ни љубав у себи.
Представа ми се јако свидела јер су нам њени актери показали и доказали колико је уметност важна и потребна …као и Љубав..
Посебно нас је дирнуо крај, када глумци поново постају деца и проговарају о себи, то је био благослов за све нас, будите и ви део добрих вибрација – Страхиња, Алена, Миа, 7-2.
Седмаци ОШ “Никола Тесла“ и Маја Чмелик